Dragi brate

Sećaš li se dragi brate , mili ,
kad smo vreme skupa provodili ,
uživali u dečijoj mašti ,
brali voće u majčinoj bašti .

Odlazili u večeri rane ,
vraćali se kada zora svane ,
provodili noći s devojkama ,
bujnih grudi , pravim lepojkama .

Svakoj curi bili smo jedini ,
mnoge od njih bacale su čini ,
da zadrže naše duše deo ,
izvući se uvek si umeo .

Vrati ću se gde sam se rodio ,
gde sam vreme s tobom provodio ,
kad sam srećan bio do beskraja ,
večno braća , zauvek do kraja .

Sejo moja jabuko od zlata

Sejo moja jabuko od zlata ,
kad ćeš doći da posetiš brata ,
da osetim u srcu toplinu ,
a u duši spokoj i milinu .

Dođi sejo da me želja mine ,
da mi opet toplo sunce sine ,
da zagrlim tebe čekam dugo ,
zdravo sejo zbogom moja tugo .

Kada dođeš i otvoriš vrata ,
oseti ćeš ljubav svoga brata ,
ljubav brata veću od planete ,
kao onda kad sam bio dete .

Kad si seje ti mene pazila ,
čuvala me i nežno mazila ,
uspomena da se podsetimo ,
iz mladosti , da ih osetimo .

Golubice moja

Golubice moja ti čarobna ženo ,
anđele sa neba i božija seno ,
pokloni mi deo tvoga vrelog tela ,
dobit ćeš od mene sve što si želela .

Golubice moja ti prelepi cvete ,
misli moje ljubavi samo tebi lete ,
srce moje srećo samo tebe želi
i susretu s tobom uvek se veseli .

Golubice moja dušo moja nežna ,
ti prelepa ženo , ti kraljice snežna ,
učini od mene najsrećnije biće ,
budi moje ljubavi najvrelije piće .

Hej golubice ti letiš visoko ,
dva si neba iznad drugih žena ,
volim srećo tvoju nežnu dušu ,
volim dušo ta dva oka snena .